Рецепт - Америчке палачинке

Састојци:

- брашно 280g
- млеко 0.5l
- маргарин  6 кашика
- 2 јаја
- прашак за пециво
- 4 кашике шећера
- 1 кашичица соли

Начин припреме:

Истопити маргарин и затим све промешати док не добијете глатку смесу.

Јако битно је печење. Ја их печем на четворци.

 Када се појаве тачкице онда је окренете.

 Ја  највише волим да их једем са Нутелом или без ичега.

Ово су моје омиљене палачинке и јако брзо се праве. Надам се де ће барем неко од вас да проба да их направи. Морате сами одредити колико треба да их печете и зато ће можда прве две-три да вам изгоре.

У коментаре ми шаљите слике ваших палачинки.

Љубим вас!

Update

    Само сам желела да вам се јавим и да вам кажем да вас нисам заборавила. Једноставно немам инспирацију о чему бих писала. Сваки дан седнем за лап-топ и почнем као нешто да пишем, али на пола станем јер заиста нема поенте оно што сам написала.

     И да почело је пролеће, сада ће и лепо време тако да видећу како то могу да искористим у контексту блога.

     У коментарима ми дајте идеје о којима бих можда могла да пишем.


  Љубим вас!

Глума - мој пут

     Пре свега извињавам се што дуго није било поста. Једноставно нисам имала инспирације. Али ево, већ раније сам причала о томе да ћу писати о глуми. Ред је да испуним обећање.


     Почеци

Са глумом сам се упознала изузетно рано. Од малена сам волела да рецитујем и сматрам да сам била изузетно добра за своје године. Нон стоп сам у кући правила неке представе. Била сам права атракција. Када сам кренула у први разред мој друг из одељења је кренуо на глуму. у том тренутку ја сам била занитересована за тенис и уопште нисам размишљала о глуми. када сам кренула у други разред мама ми је предложила да пробам глуму. Ја сам прихватила и одмах ми се допала. Престала сам са тенисом и потпуно се посветила глуми.


   Улоге


,,Златна јабука и девет пауница" - Баба
,,Алиса у земљи чуда" - Мартовски кунић
,,Чаробњак из Оза" - Лименко
,,Бриљантин" - Пети
,,Пепељуга" - Краљица
,,Лајање на звезде" - Наставница биологије
,,Зона Замфирова" - Зона


   Утицај глуме на мој живот


Глума је од самог почетка изузетно позитивно утицала на мој живот. Постала сам отворенија и добила сам самопоуздање. Поред тога почела сам да учетвујем на такмичењу у рецитовању и у петом разреду сам се пласирала на град. Затим ту је такмичење у беседништву на ком сам одела другу награду. Бројне приредбе и краткометражни филмови у оквиру школе су такође нешто у чему ми је веома помогло то што идем на глуму. Давала сам глас у цртаном филму ,,Грозан ја 2". У току је снимање за Уницефову кампању.

Све се ово не би десило да ја нисам пошла на глуму.


   Позориште - сцена


У позоришту се осећам сасвим природно, на сцени уживам. Мислим да је то најбитније за једног глумца. Када станем на сцену време стаје, у том тренутку постојимо само публика и ја.

    Планови за будућност


Велика жеља ми је да се бавим глумом. У нашој земљи то је неисплативо али је то оно у чему ја уживам. Жеља ми је да завршим ФДУ и постанем признато име у позоришном свету.
Уколико у томе не успем друга опција ми је водитељски посао, радио или телевизија није битно. Једноставно се у тим стварима најбоље осећам и сматрам да ћу бити срећна у животу.


Надам се да вам се допао овај пост! Мало је дужи, али надам се да вам то не смета! Пишите ми у коментаре шта бисте ви желели да постанете у животу и ако има неко ко се бави глумом много би ми значили неки савети. Поготово око уписа на ФДУ.

Љубим вас!


    

Рандом слике

    Решила сам да вам убацим неке рандом фотке,  обзиром да немам појма о чему би могао да буде овај пост.

    Уживајте!

Наставници

    Постоји толико ствари о којима желим да пишем, али нисам стизала ових дана. Данас сам уграбила мало времена да избацим пост.

    Желим да овај пост буде о наставницима, јер знам да много вас и даље иде у школу. Постоје три врсте наставника: - посвећени
                                      -осредњи
                                      -незаитересовани

    Ја сам имала прилику да се упознам са све три врсте. Дефинитивно деца најмање воле, наравно, оне незаинтересоване професоре које ништа не занима, који би се само свађали. Нажалост таквих је, у већини случајева највише. Са њима не можеш пронађи заједнички језик, једноставно их мишљење детета не занима, само су они у праву. Чест узрок оваквом понашању јесу породични проблеми и ја то схватам, али опет, морам да се позовем на глуму и чувену реченицу: ,,На сцени си глумац, ниједан породични проблем не сме да се одрази на представу."

   У осредње спадају, по мојој класификацији, они наставници код којих се види да воле свој посао, али ипак не могу потпуно да се препусте; они који су строги и које не занима много свако дете. Сматрају да је једно одељење једна група и не посвећују се сваком детету.

  Е управо ту је разлика измећу посвећених и осредњих наставника. Посвећен наставник посвећује сваком детету пажњу и труди са да свако дате на што бољи начин савлада градиво. Код тих наставника се заиста види да воле свој посао и да уживају у њему. И то је заиста битно. И наравно приступ дечијем размишљању, јер наставник мора да процени менталну зрелост деце, као колектива, и онда на том нивоу да предаје.

  Ја имам срећу да је моја разредна једна од ових посвећених наставника. Са сваким је пронашла заједнички језик и заиста се труди да из сваког детета извуче максимум.



   Надам се да сте и ви задовољни својим резредним старешинама, а потом и осталим наставницима. Пишите ми у коментаре да ли се слажете са мојом поделом, и ако се не слажете слободно напишите своју.
     
   ЉУБИМ ВАС!!!

Зов анђела, Гијом Мусо

    Ја обожавам да читам и мислим да сам то већ неколико пута рекла, али мене ретко која књига баш одушеви као што је случај са овом.
   
    Ову књигу сам прочитала у једном даху. Заиста је једна од најбољих књига које сам прочитала, па, можда чак и у целом животу. Многи људи су је имали само речи хвале и ја сам морала да је прочитам. Има изузетно неочекиван ток радње. На граници је измећу љубавне и крими књиге.

   

    У гужви највећег њујоршког аеродрома двоје људи дословно ће налетети једно на друго. Мадлин и Жонатан брзо ће покупити просуте ствари и пожурити свако на своју страну. Они се никада нису срели, а веровали су да се тај сусрет више неће поновити. Ипак, у журби да покупе своје ствари, случајно су заменили мобилне телефоне. Када буду увидели грешку, већ ће их делити више од десет хиљада километара - он је власник ресторана у Сан Франциску, док она ради у једној париској цвећари.

    Нећу дам откривати више, јер и сама не волим када ми неко каже шта ће бити на крају књиге или филма. Само ћу вам рећи да неможете ни да сањате како се завршава књига.

      Књигу можете наћи у Вулкан радњама или поручити преко интернета на   http://www.vulkani.rs/

   

     ПС. Потрудићу се да постове избацујем на два дана. Љубим вас!

Личне могућности - туђа очекивања

   Ово је један брзински пост. Желела сам само да вам скренем пажњу на личне могућности и туђа очекивања.
 
   Свако има своје границе могућости и понекад, у неким ситуацијама и није лоше прећи их, али понекад то може да потпуно психички исцрпи човека. Један од мени најближих примера сам управо ја. Једно време сам као луда, укључила сам се у све активности, наставила са својим редовним и учила ненормално много. Префорсирала сам се. То вас не исцрпи само физички већ и ментално.
  Што је најгоре не могу да станем са тим. Предстоје ми нека такмичења на којима се очекују од мене значајни резултати. Затрпавају нас испитивањима, контролним вежбама, и још ја каква сам идем на још петнаест страна.
   Пропратна ствар је та што изузетно мало спавам. По шест сати, то ми је максимум. То ме додатно исцрпљује.

   Сваком хоћу да помогнем али себи не могу. То је изузетно чудновато. Али све у свему покушавам да се вратим у нормалу. Али сам решила да блог нећу запоставити јер то ми је мој мали дневник размишљана која са радошћу делим са вама.

Да ли се и дама ово дешавало, и ако јесте како сте превазишли ту ситуацију?