Ово је један брзински пост. Желела сам само да вам скренем пажњу на личне могућности и туђа очекивања.
Свако има своје границе могућости и понекад, у неким ситуацијама и није лоше прећи их, али понекад то може да потпуно психички исцрпи човека. Један од мени најближих примера сам управо ја. Једно време сам као луда, укључила сам се у све активности, наставила са својим редовним и учила ненормално много. Префорсирала сам се. То вас не исцрпи само физички већ и ментално.
Што је најгоре не могу да станем са тим. Предстоје ми нека такмичења на којима се очекују од мене значајни резултати. Затрпавају нас испитивањима, контролним вежбама, и још ја каква сам идем на још петнаест страна.
Пропратна ствар је та што изузетно мало спавам. По шест сати, то ми је максимум. То ме додатно исцрпљује.
Сваком хоћу да помогнем али себи не могу. То је изузетно чудновато. Али све у свему покушавам да се вратим у нормалу. Али сам решила да блог нећу запоставити јер то ми је мој мали дневник размишљана која са радошћу делим са вама.
Да ли се и дама ово дешавало, и ако јесте како сте превазишли ту ситуацију?
Свако има своје границе могућости и понекад, у неким ситуацијама и није лоше прећи их, али понекад то може да потпуно психички исцрпи човека. Један од мени најближих примера сам управо ја. Једно време сам као луда, укључила сам се у све активности, наставила са својим редовним и учила ненормално много. Префорсирала сам се. То вас не исцрпи само физички већ и ментално.
Што је најгоре не могу да станем са тим. Предстоје ми нека такмичења на којима се очекују од мене значајни резултати. Затрпавају нас испитивањима, контролним вежбама, и још ја каква сам идем на још петнаест страна.
Пропратна ствар је та што изузетно мало спавам. По шест сати, то ми је максимум. То ме додатно исцрпљује.
Сваком хоћу да помогнем али себи не могу. То је изузетно чудновато. Али све у свему покушавам да се вратим у нормалу. Али сам решила да блог нећу запоставити јер то ми је мој мали дневник размишљана која са радошћу делим са вама.
Да ли се и дама ово дешавало, и ако јесте како сте превазишли ту ситуацију?
Нема коментара:
Постави коментар